VRIME

Prominilo se vrime, više isto nije

prominilo se sve ,nije ka i prije.

Vrime ča prolazi izgubilo je voju,

partilo je vrime u dajinu boju.

Kadene ne držu ono ča su znale,

ruzina i tuče sve su popadale.

Ni konopi nisu ono ča su bili,

u komadima stoje iskidani cili.

Ja se oču vratit u to lipo vrime,

kad su sve držale dobre stare cime.

Ja se oču vratit u ta lipa vrimena,

kad je sve držala dobra stara kadena.

Nestaje u nami vrila od života,

vrimenon dolazi zadnja mu bota.

Ni mater ni čača na nas ne viču,

vrimenon će vitar da utrne sviću.

Ja se oču vratit u to lipo vrime,

kad su sve držale dobre stare cime.

Ja se oču vratit u ta lipa vrimena,

kad je sve držala dobra stara kadena.

Vrime samo pomaže onom ča se rodi,

zapomaže životom dok njime prohodi.

Vrime se uvuču svakome pod kožu,

ostavi svoju narav i od smrti strožu.

Samo jedno vrime nikad ne zaboravlja,

na životu svome nikog ne ostavlja.

Samo jedno vrime u životu shvaća,

u životu svome tko ga prihvaća.

A.J./2007